Priče o alhemičarima-Nikolas Flamal

Najkontraverznija ličnost evropskog hermetizma i celokupne alhemiske tradicije je svakako Nikolas Flamel. Iako u njegovoj službenoj biografiji nema spektakularnih i čudesnih detalja ovaj pariski knjižar je svakako upečatljiva ličnost svog vremena.

Po zvaničnim beleškama rođen je 1330., u Pontoazu, a svoj zemaljski život okončao je 1417. godine. Potvrđeno je istoriska autentičnost ličnosti, Nacionalna biblioteka u Parizu poseduje njegove originalno ručno pisane radove. Svi dokumenti vezani za njegov život su arhivirani: venčani list, ugovori, i njegovo zaveštanje-testament. Takođe je nesporno njegovo vlasništvo nad većim brojem nepokretnosti u Parizu.

Njegov je život potpuno potkrepljen dokazima, ali je i legenda zauzela svoje mesto u njegovoj neobičnoj životnoj priči.

Flamel je rođen u mestu Pontoaz. Bio je pismen, što je u ono vreme predstavljalo retkost i bavio se „pisarskim radom“, vremenom je stekao svoju knjižaru kod crkve svetog Jakova u Parizu. Knjižara je bila mala, ali kako je posao išao dobro uskoro je kupio kuću u ulici Merivo čije je prizemlje koristio za posao. Bavio se prepisima i kopiranjima tekstova. Podučavao je nepismene pisanju.flamel

Uskoro se flamel oženio sa Parnal, udovica ne mnogo starija od njega. Uz nju je dobio i nevelik miraz. Nju je smatrao ženom sa kojom će život provesti u harmoniji. Mimo spoljnih atributa Parnal je posedovala presudan kvalitet, bila je spremna da čuva tajnu bez obzira koliko u koga imala poverenja.

Nikolas Flamel je posedovao određeno hermetičko znanje. Egipatska alhemija je preko Grka došla do Arapa gde je doživela procvat. Preko Arapa je i zapadni hrišćanski svet došao do hermetizma. Flamel nije alhemiju smatrao prostim pretvaranjem olova u zlato, kako je pratila fama širom srednjovekovne Evrope.

Ponovo se oslanjajući na legendu, udela u Flamelovom hermetizmu imale su neke neobične sile koje su se manifestovale u jednom proročkom snu koji je imao par godina pre početka cele ove hermetičke odiseje. Naime u snu mu se javio anđeo i rekao mu kako će naći knjigu koju neće razumeti, ali kad je shvati da će znati stvari koje drugi ne znaju.

Bila legenda ili ne, njegov život i dela koja je preduzimao pokazuju veliku opredeljenost i posvećenost cilju.

Neočekivano je ušao u svoj san. Otkupio je knjigu veoma lepu i vrednu na prvi pogled, za dva florina koji su bili veoma skromna suma. Niti on niti prodavac nisu znali za pravu vrednost knjige. Knjiga je imala tri puta po sedam strana, na kojima je bilo više slika nego teksta. Na prvoj stranici ispisano velikim zlatnim slovima pisalo je: ABRAHAM JEVREJIN, PRINC, LEVIT ASTROLOG I FILOZOF.flamalknjiga

Čuvena knjiga „Abramelina Maga“, za koju je vladalo mišljenje da je izgubljena nenadano je došla u ruke mladog pariskog pisara. U to vreme u Evropi bili su česti progoni Jevreja, te je njihova imovina rasprodavana i trtirana kao lak plen. Ovakvu knjigu je mogao posedovati samo neko izuzetno obrazovan i posvećen a takvi su uvek bili prvi na udaru.

Knjiga sadrži uputstvo o preradi i „transmutaciji“ metala. Legende o ovakvim mogućnostima hermetičke nauke, iliti alhemije kružili su Evropom, i nosile san o večnom životu i moćima preobražaja olova u zlato.

Ilustracijama u knjizi dominiraju merkur i saturn, logos i vreme koji simbolišu da vremenom treba ovladati uz pomoć ritma koji će ga pretvoriti u večno sada.

Čuveni Fulkaneli, francuski astrolog i alhemičar, navodi da prilikom alhemiskih operacija, sam alhemičar dolazi u privilegovan položaj u odnosu na prostor i vreme.

Knjiga je „ovladala“ Flamalovim duhom, izazov je stajao pred njim i on je rešio da ga prihvati.

Sam nije mogao da izađe na kraj sa simbolima Sunca, Meseca, Merkura, i svime onim što simbolišu. Skoro na izmaku želje za spoznajom, naglo donosi odluku da ode na hodočašće i potraži odgovor na pitanja koja su ga opsela.flamel7

Njegovo odredište je hram Sv. Jakova od Kompostele, koji je bio u srednjem veku zaštitnik alhemičara i svih kosmoloških nauka. Čak je i njegov hodočasnički štap kopija kaduceja, štapa boga Merkura.

Obučen kao hodočasnik Flamal se uputio u Španiju, u crkvu svetog Jakova, ali i sa još jednom namerom osim hodočašća. Španija je u to vreme bila prilično naseljena Jevrejima, pokrštenim ili ne, ali svakako upućenim u bar neki deo čuvene Abramove knjige.

U povratku sreće pokrštenog jevrejskog lekara po imenu Kanše, veoma obrazovanog i upućenog, koji iznenađen Flamalovim posedovanjem knjige, pristaje da ga uputi u tajne hermetizma u zamenu za knjigu. Zajedno nastavljaju put koji postaje svojevrsna alhemiska transmutacija znanja. Svakim danom Flamal saznaje sve više hermetičkih tajni. Sudbina ili bolje reći Saturn iznenada se upleo u priču. Kanše se u Orleanu iznenada razboleo i preminuo. Flamal nastavlja dalje, vraća se sa puta koji je ipak doveo do cilja, i uz pomoć Kanšeovih objašnjenja dešifruje neobičnu knjigu. Dalje se legenda i stvarnost previše mešaju, navodno je 17. januara 1372. u ponedeljak blizu podneva, uspeo da preobrati olovo u zlato i dođe do velikog dela.nicolasflamaltablanazaduzbini

Kako god bilo on je i dalje jedan u nizu velikih znalaca hermetičkih veština koje ukazuju na neraskidivu vezu čoveka i kosmosa, a naravno sve prema čuvenij „Smaragdnoj Tabli“ koja jasno kaže: kako gore tako i dole, kako u makro kosmosu, tako i u mikrokosmosu odnosno čoveku.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *