IstorijaIzgubljene civilizacijeTajna istorija

Podunavska civilizacija starija od sumerske?

Podunavska civilizacija spada u jednu od najstarijih kolevki civilizacije  kulture u Evropi. Postojala je u rasponu od 5500. do 3500. godine stare ere, na širem području Balkana, od severne Grčke na jugu, do Slovačke na severu, te od Hrvatske na zapaduu do Rumunije na istoku. 

Tokom postojanja, ova civilizacija je činila važnu ulogu u razvoju jugo-istočne Evrope, posebno tehnološki jer su ovladali tehnikama prerade bakra. Naravno tu je i civilizaciski doprinos kroz pismo, arhitekturu koja je uključivala kuće na sprat, nameštaj, stolove, stolice, dok je za to vreme veći deo Evrope još bio u kamnom dobu. Uz to, ova civilizacija je imala razvijenu ekonomsku, versku i socijalnu strukturu.

Vinčanska kultura je bila najnaprednija praistorijska kultura u svetu. Najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa vinčanskog lokaliteta Belovode u istočnoj Srbiji i datira još sa kraja 6. milenijuma pre nove ere. Vinčanska kultura poznavala je napredne tehnologije prerade metala u isto vreme kada i bliskoistočne kulture. Ove rezultate predstavio je međunarodni tim stručnjaka iz oblasti arheoloških nauka iz Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Srbije na svetskom kongresu arheologa, održanim u Vankuveru 2008. godine. Vinčanska kultura se sve do objavljivanja ovih rezultata smatrala uglavnom kulturom kamenog doba.

Poslednjih godina započeti su arheološka iskopavanja na lokalitetu Pločnik gde je 2013. godine otkriven bakarni prsten star 7.000 godina.

vinca3

Najvažniji segment je svakako razvoj pisma i pisanog jezika. Dok neki naučnici zastupaju tezu da se u stvari radi o geometriskim oblicima simbola, drugi tvrde da se radi o razvijenom jeziku i pismu te da je u pirtanju prvi pisani jezik ikad pronađen, stariji od sumerskog.

Harold Harman, nemački lingvista, i specijalista za drevne jezike, zastupa tezu da se radi o najstarijem jeziku i pismu, na osnovu tablica koje su datirane na 5500. god p.n.e. te da su karakteri na tablicama glasovi jezika koji je potrebno dešifrovati. U pitanju su našim čitaocima dobro poznati Vinčanski simboli, jedna od odrednica Vinčanske kulture i kulture Lepenskog Vira.

Lepenski Vir i Vinča su kolevka evropske civilizacije – mišljenje je dr.Hermana. On u svojoj knizi „Zagonetke dunavske civilizacije“ navodi podatke da je upravo u Podunavlju stvorena prva azbuka, i to pre 9000 godina. Kép_586

Tartaria_amulet

Uprkos brojnim dokazima, te pronađenim arheološkim iskopinama, arhefaktima, dominacija naučne većine u u istraživanju Mesopotamije i favorizovanju iste kao najstarije civilizacije još uvek dominira nad činjenicom da je Podunavska civilizacija starija. Kako jezik nije dešifrovan, mesopotamisti zastupaju tezu da je u pitanju niz dekorativnih simbola. No, iako je u pitanju 700 simbola, skoro isti broj kao egipatskih hijeroglifa. Ima i naučnika koji idu tako daleko da tvrde kako je Podunavska civilizacija kopirala mesopotamske simbole. Jedino i ključno što njihovim tezama ne ide u prilog je da je Vinčansko pismo starije od mesopotamskog.

Budućnost naučnih istraživanja očigledno ne pripada onima koji imaju činjenice već onima koji se uspešnije nametnu i reklamiraju.

3 thoughts on “Podunavska civilizacija starija od sumerske?

  • Bas je interesantno da niko nije napisao originalan naziv – Vincanska kultura. Hvala

  • Neuron

    Tuzna istina je ta da nas narod nezna da smo mi jedan od naj starijih civilizacija posle potopa,…postujte i slavite vas rod i vasu izvornu veru,probudite se da ne budete obrisani zauvek

  • Istraživanja vredna pažnje. Proučavanja, znskova, simbola, pisma i jezika su fundamentalna, pa i mali soprinos u spoznaji istine, u tom smislu je od značaja, posebno što su lokaliteti Vinča i Lepenski vir na teritoriji Srbije. Čini mi se, da bi primeteno bilo da postoje simpozijumi koji će svake ili svake druge godine proučavati ova lokaliteta. Svako navijačko svrstavanje i karakterizacija da to nisu/ jesu znakovi i pismo i da je to pseudonauka je krajnje neprodujtivno i besmisleno. To nije stvar odluke i presude, to je stvar kontinuiranog istraživanja, analiziranja i permanentne rasprave na domaćim i međunarodnim simpozijuma.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *