Pet familija vlada svetom
Kapital i borba za kapital su oduvek pokretači ovoga sveta kao i tehnološkog napretka. Celim tokom istorije pljačka je bila pravi motiv, ma kakav izgovor bio plasiran da se opravdaju ratovi i osvajanja. No, u jednom momentu prešlo se na sledeći nivo, koji naravno nije isključio ratove i pljačkanja već je unapredio kontrolu nad svim svetskim dešavanjima, uplivom kapitala u politiku kroz ono što danas poznajemo kao korporacije.
Sredinom proošlog milenijuma, nakon sukoba protestanata i katolika u Evropi, počele su da se stvaraju osnove korporativnog društva, kroz novi ekonomski model, koji se kasnije razvija u novi svetski poredak.
Na ovaj način, najveći deo svetske ekonomske moći, zapadne hemisfer, koncentrisan je u rukama pet familija.
Rotšildi: po mnogim teoretičarima zavere familija čiji koreni sežu duboko u prošlost, ali je jedino jasno da potiču od nemačkog bankara, jevrejskog porekla, Majera Amšela Rotšilda, koga magazin Forbs opisuje kao „oca svetskih finansija“. Od sredine osamnestog veka ova porodica je u vrhu svetske oligarhije sa uplivom i kontrolom u Federalnim rezervama SAD, i britanskom finansiskom sistemu.
Rokfeleri: njihova porodična imperija nastaje u devetnestom veku, kada zahvaljujući nafti koju eksploatišu i potrebama za tim energentom njihova kompanija izbija u svetski vrh. Familija je poznata po mešanju u svetsku politiku.
Morgan: počeci u devetnestom veku J.P. Morgan osniva istoimenu finansisku kompaniju koja je odigrala ključnu ulogu u ekonomskoj istoriji SAD, a posredno i svetu. J.P.Morgan je nazian spasiocem američke ekonomije, tako što je predvodio bankare koji prodali deonice i akcije zarad kupovine zlata. Od tada, familija Morgan se dovodi u vezu sa kontrolom zaliha zlata SAD.
DiPont: Pjer Samuel Di Pont, izbegao je iz Francuske tokom buržoaske revolucije i došao u SAD. Po dolasku je napravio kompaniju koja je vladu SAD snabdevala vojnim materijalom, prvenstveno barutom. nakon toga je dobio monopol na trgovinu dinamitom. Preko četrdeset procenta vojne opreme tokom prvog Svetskog rata je obebeđivala njegova kompanija, da bi u drugom Svetskom ratu bili uključeni i u „Menhetn projekt“, odnosno poslove oko izrade prve atomske bombe.
Buš: jedna d „najmlađih“ familija koja svetske elite. Na scenu stupaju sa Preskotom Šeldonom Bušem, bankarom dovođeni u vezu sa ratnim profiterstvom tokom Drugog Svetskog rata. Između ostalog dovode ga u vezu i sa kompanijama koje us finansirale Adolfa Hrtlera. Ovim se najviše bavio magazin Gardijan.