Nevidljivo polje štiti Zemlju
Naučnici sa MIT-a su otkrili da postoji nevidljivo polje koje štiti našu planetu. Ovo misteriozno nevidljivo polje zvuči kao nešto iz naučno-fantastičnog filma.
Ono sprečava štetno kosmičko zračenje da uđe u našu atmosferu i prvi put je primećeno od strane dve NASA-ine letelice koje su orbitirale Van Alenovim pojasom zračenja na visini od 11.000 kilometara iznad Zemlje.
Ovo nevidljivo zaštitno polje blokira visoko radioaktivne elektrone iz najvišeg sloja Zemljine atmosfere. Prema informacijama iz NASA-e, ovi „ultrarelativistički“ elektroni su veoma agresivni i kreću se svemirom brzinom bliskom brzini svetlosti. Oni su veoma opasni jer mogu da sprže bilo šta sa čime dođu u dodir od satelita do svemirske letelice.
Kako bi saznala više o ovom polju, NASA je lansirala dve sonde, takozvane Van Alen sonde, želeći da proučava ove elektrone i da poveća bezbednost astronauta i opreme koja se šalje u svemir.
NASA navodi da magnetno polje Zemlje privlači te čestice ka našoj planeti. Međutim, one ne mogu da priđu planeti na manje od 10.000 kilometara zahvaljujući nevidljivom zaštitnom polju koje nikad ranije nije detektovano.
Ovo zaštitno polje se ponaša kao barijera koja štiti našu planetu od štetnog kosmičkog zračenja, istovremeno štiteći našu planetu od solarnih talasa koji idu direktno ka Zemlji.
force-field-protects-earth
Naučnici veruju da enigmatsko polje radi na principu nisko-frekventnog elektromagnetnog polja, ali je njegov izvor i dalje misterija.
Naučnici sa MIT-a su došli do nekoliko teorija o poreklu ovog misterioznog polja. Prvo su mislili da ima veze sa magnetnim poljem Zemlje, ali su kasnije uočili da je barijera prisutna čak i kada magnetno polje Zemlje opadne za 30%.
Na primer, oni su primetili da je magnetno polje Zemlje iznad Južne Amerike znatno slabije iako barijera i iznad tog dela Zemlje jednako štiti od štetnog kosmičkog zračenja.
Istraživači su nastavili da kopaju i otkrili su da je najverovatniji izvor barijere postojanje dalekometnih radio talasa na našoj planeti. Međutim, oni su ponovo pogrešili pošto su shvatili da talasi obično reaguju sa neutralnim elektronima i da nisu od pomoći u borbi protiv ultrarelativističkih čestica. Oni su nastavili svoje istraživanje i otkrili da je barijera najverovatnije stvorena usled fenomena poznatog kao „plazmaferično šištanje“ koji se događa u gornjim slojevima atmosfere naše planete.
Ovaj fenomen pomaže orbiti u odbijanju opasnih brzo krećućih čestica, usmeravajući ih na paralelni put ka jednoj od linija magnetnog polja naše planete, zbog čega one padaju u atmosferu i sudaraju se sa neutralno naelektrisanim česticama, zbog čega na kraju nestaju.
„To je veoma neobičan i čudan fenomen“, rekao je Džon Foster iz Hejstek opservatorije MIT-a. „Ovo nam zapravo govori da bi ljudi koji bi se nalazili u orbitirajućoj svemirskoj stanici u neprobojnoj barijeri živeli znatno duže, što nije loše znati“.