Najpoznatiji tvorac teorija zavera na svetu
Kuper je prvi put 1988. godine izneo neverovatne tvrdnje. On je u jednom radijskom programu postojeće teorije zavere proširio tako što je u njih umešao američku vladu i vanzemaljce.
Kada se tek pojavio, malo šta se znalo o njegovom obrazovanju i poreklu. Ono što je ljude ubedilo da poveruju u njegove tvrdnje jeste to što je rekao da je služio u vojsci i kao mornarički obaveštajac za vazdušne snage dok nije otpušten 1975. godine.
Tvrdio je da poseduje dokumenta koja povezuju američku vladu sa vanzemaljcima.
Status svojevrsne legende među teoretičarima zavere je dobio objavom knjige „Gle, beli konj“, kojima je ona poput „Biblije“. Sve navedene zavere u knjizi su navodno potkrepljene listom izvora, imena uključenih i dokumenata.
Neke od tih teorija su:
Vlada SAD je izazvala epidemiju side pomoću vakcine napravljene u Arizoni koja prenosi virus HIV
– Elita je odlučila da, pošto populacija mora da se smanji i da se kontroliše, u najboljem interesu ljudske rase je da se otarasimo nepoželjnih elemenata našeg društva – navodi on u knjizi. Pod „nepoželjnim elementima“, vlada SAD, prema njegovom mišljenju podrazumeva Afroamerikance, Latinoamerikance i homoseksualce.
U knjizi on optužuje nekadašnjeg predsednika Dvajta Ajzenhauera da je potpisao sporazum sa vanzemaljcima.
Te tvrdnje je zasnovao na „tajnim dokumentima“ koje je navodno čitao dok je bio član mornaričke obaveštajne službe.
Što se tiče ubistva nekadašnjeg predsednika SAD Džona Kenedija, Kuper je rekao da je do njega došlo nakon što je Kenedi navodno planirao da javnosti obelodani prisustvo vanzemaljaca. Agent tajne službe je navodno ubio Kenedija, a ubistvo je podmetnuto Li Harviju Osvaldu.
Njegova knjiga je bila toliko popularna da se mogla kupiti u brojnim knjižarama, ne samo onim namenjenim teorijama zavera.
Kuper je postao toliko poznat da je dao i intervju za CNN.
Kasnije se udaljio od priča o vanzemaljcima i prilagodio svoje teorije drugim protivnima vlade.
Tada je međutim, počeo njegov „pad“. Vlasti su počele da ga istražuju, jer je u knjizi navodno pozvao militante u Oklahomi da „ustanu i bore se“, pa su sumnjale da je povezan sa bombaškim napadom u Oklahoma sitiju 1995. godine.
Godine 1998. godine optužen je za utaju poreza, ali tu nije bio kraj. Nakon niza incidenata, oružanih napada i pretnji lokalnom stanovništvu, policija je 5. novembra došla da ga hapsi. Ali, on je bio odlučan da se ne preda. Pucao je i ubio jednog policajca, nakon čega ga je policija usmrtila.
Nisu nađeni nikakvi dokumenti koji potvrdili njegove tvrdnje da je bio obaveštajac i da je imao uvid u tajna dokumenta. Ono što je potvrđeno jeste da se borio sa vojskom u Vijetnamu i da je dobio dve medalje.