Misteriozni točak divova na Golanskoj visoravni

Ove neverovatne drevne ruševine koje se nalaze na Golanskoj visoravni (regionu koji svojataju i Izrael i Sirija) podsećaju na džinovske točkove, a procenjuje se da su sastavljene od 40.000 tona crnog bazalta poređanog u nekoliko koncentričnih krugova sa gomilom kamenja u centru.

Na arapskom se ovaj megalit naziva Rudžim el-Hiri, što znači „hrpa kamenja divlje mačke“. Na hebrejskom se zove Gigal Refaim ili „točak divova“. Jedna od teorija je da su Refaiti, divovi koji se pominju u Bibliji, sagradili ovaj složeni spomenik.

Procenjuje se da je ovaj spomenik, koji neki nazivaju i „Stounhendž Levanta“, star otprilike 5.000 godina i da je nastao u istom periodu kao i Stounhendž u Velikoj Britaniji.

Oko 5-9 ogromnih prstenova okružuje centralnu grobnicu, pri čemu je najveći prsten širok 152 metra, a najmanji oko 2,5 metra. Neki prstenovi su isprekidani, a neki su i povezani kraćim zidovima. Zidovi su debeli oko 3 metra.

Otkriveno je samo par dragocenih artefakata u Rudžim el-Hiriju, verovatno zato što je neko već ranije opljačkao tu lokaciju. Pronađena je jedna eneolitska igla koju su lovci na blago verovatno izostavili. Smatra se da se u centru čuvalo oružje i nakit.

Nije pronađen nikakav praistorijski organski materijal, tako da se ne može izvršiti datiranje radioaktivnim ugljenikom.

Juri Berger, stručnjak za megalitske grobnice iz Izraela je rekao: „Ovo nalazište je zaista misteriozno. Imamo neke informacije, ali to nije dovoljno“.

Arheolozi ne veruju da su drevni ljudi koristili ovu građevinu za stanovanje niti za odbranu, ali ne postoji konsenzus o tome koja je njena prava namena. Nijedna slična građevina nije pronađena na Bliskom istoku.

Prema jednoj od teorija, nalazište predstavlja astrološki kalendar. Berger kaže da se izlazak sunca na najduži i najkraći dan u godini u junu i decembru poklapa sa otvorima u kamenju. Neki istraživači veruju da je nalazište služilo za nekakve astrološke rituale.

Iako se u centru kruga nalazi grobnica, u njoj nisu pronađeni ljudski ostaci. Smatra se da je to zato što su sahrane uključivale ekskarnaciju (uklanjanje mesa sa kostiju) i zato što su lokalni stanovnici sakupljali kosti iz nekog razloga.

Ono što dodatno otežava otkrivanje ko je sagradio spomenik jeste činjenica da je bilo potrebno više od 25.000 radnih dana da se on sagradi, bez uzimanja u obzir transporta kamenja. Arheolozi još uvek nemaju nikakvo objašnjenje.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *