Karika koja nedostaje

Od kako je lansirana nikad potvrđena teorija evolucije, zasnovana na kratkotrajnom boravku Čarlsa Darvina na Galapagosu, i površnom posmatranju prirode, večito pitanje koje se nameće je karika koja nedostaje. To je možda najzamršenija zagonetka koja je ikada postojala. Istorija ljudske civilizacije i evolucije. Danas bi mnogi da pobijaju hrišćansku priču iz Knjige Postanja, ali u poslednje vreme arheologija vođena drevnim verskim tekstovima daje fantastične rezultate. Jedan od poznatih zagovornika teorije evoluciju ili prirodne selekcije, kao što je Ričard Dokins, spreman je na diskreditovanje kreacionističke teorije, nez argumenata, naravno. No, čak i sa snažnom osnovom evolucionističke nauke niko ne uspeva da nam pruži ispravnu verziju koja objašnjava naš skok od homo-erektusa (navodnih majmuna predaka) do homo-sapiensa (savremenog čoveka). Karika koja nedostaje je naša najveća zagonetka.

Postoje mnoge alternativne teorije koje imaju za cilj da objasne brzu evoluciju čovečanstva. Drevna teorija o vanzemaljskom uticaju je možda jedna od najkontroverznijih u ovoj gomili. Ova teorija vraća istraživača u vreme nastanka civilizacije na Bliskom istoku, u drevnoj zemlji Mesopotamiji. Sumersko klinasto pismo, otkriveno u 17. veku, daje modernom čoveku novo razumevanju naše istorije. Ovo izgubljeno znanje bilo je sporno da bi se smestilo u mainstream misli i tek sada počinje da dobija novu smernicu na televizijiskim kanalima kao što su History i Discovery Channel. Precizno dekodiranje ovog komplikovanog jezika u prošlosti oduzelo je arheolozima mnogo decenija, ali srećom danas su ovi spisi dostupni javnosti i svi ih mogu videti. Pristup skriptama, kao što su knjige Enoha, Nag Hamad kodeksi izbirke, i drugih, između ostalih istorijskih tekstova koji su nam pomogli da proširimo našu bazu znanja u odnosu na spise iz kanonske (zvanične) Biblije; mnogi od tih dokumenata nepodobnih za kanonsku Bibliju pre hiljadu godina, rasvetljavanje porekla i uticaj poznatih priča ispričanih u njoj ima ogroman uticaj na „ezoterisku misao“. Mnogi bi bili iznenađeni da otkriju da je veliki spasilac od potopa, Noje bio zapravo Sumerski kralj. U Epu o Gilgamešu, jednoj od najstarijih poznatih priča uključuju kralja jednog sumerskoj grada koji se zove Uruk, Noje je posetio kralja i rekao mu za nadlazeću kataklizmu, odnosno, za veliki potop.
Da li je biblijska priča o Noju zapravo kopija jedne starije verzije ispričana od strane Sumera? Prema Sumerima, Noje je bio Sumerski kralj koji je upozorio na nadolazeći potop koji će izbrisati većinu čovečanstva. Kada se shvati da je Bog iz Starog zaveta Jahve, zapravo bio niko drugi do lokalno božanstvo u sumerskom gradu Uru, Enlil – istina je otkrivena. Enlil i njegovi različiti rođaci su se poštovali kao bogovi u različitim hramovima od Ninive do Ašura i sve do Sumerskom grada Ura. Slično tome, njegov brat Enki i njegova deca Nannar i Innana imali su hramove u istaknutim kulturnim i trgovinskim mestima u regionu. Što je još važnije, Enlil nije delovao sam, već sa suprugom, pa su ga mnogi nazivali Anunnaki. Enlil i njegov brat, Enki, se pominju u Postanju i istorijskim glinenim tablicama, kako je učestvovao u genetskim eksperimentima da bi se proizveo primitivni radnik, Homo sapiens.
Sumerski zapisi otkrivaju da „Adam“ a ni“Eva“ nisu stvoreni od „Boga“, već genetskim inženjeringom od strane napredne rase vanzemaljaca koji se zovu Anunnaki.
Zanimljivo je da su mnoga božanstva iz drugih kultura kao što su Grčka i Egipatska alternativna verzija originalnih Sumerskih „bogova“. Egipatska boginja Ištar je zaista Sumersko božanstvo Inanom, koja je prema Sumerskom tekstu bila visoki član Anunnaki skupine. Grčki istoričar Herodot koji je živeo u 5. veku pre n.e; On je podelio egipatsku civilizaciju u tri dinastija i njegov model i danas koristi egiptolozi. Maneto, egipatski sveštenik-istoričar slaže za tri dinastije, osim što dodaje još jednu dinastiju kojom su vladala sami“bogovi“. On navodi da su prvi Dinastički vladari egipatskih bogova vladali od 12300 godine pne. Zanimljivo je napomenuti da je u Sumerskim tekstovima, Enki dobio regione Egipt i Afriku od strane njegovog oca Anu-a, oko 3760 p.n.e. Zanimljivo je da u jevrejskom kalendaru, čije je poreklo iz sumerskom grada Nippur-a, počrtna godina datira u 3760 p.n.e. Dva kraljevska Anunnaki brata održavaju netrpeljivost jedni prema drugom, zbog čega su se drevni ratovi često nazivali“velikim ratovima na nebu“. Sumeri su tvrdili da su ih božanstva koji su poštovali u hramovima Mesopotamije naučili svim aspektima civilizacije. Detaljano znanje o Zemljinoj orbitnoj ravni, ekliptici Zemljine ose, sferičnim obliku, i procesiji pripisuju se učenjima koja su čovečanstvu dali pripadnici Sumerskog panteona. Korelacija između Boga iz Starog zaveta i Sumerskom boga su očigledni; sumerski Bog oluje, Enlil, može se smatrati Bogom gneva i osvete u Starom zavetu. Kada govorimo o verskoj istini, to je ono što vladajuća stranka ili velesila veruje i ušta potčinjene kulture veruju a kojima je data uvredljiva etiketa paganskog ili okultnog. Primer za to odvija se i ispoljava trenutno na Bliskom istoku, gde verske frakcije koje predstavljaju hrišćanstvo, judaizam i islam vodime rat u drevnoj zemlji kanaanskoj, u blizini planine Megido koja se nalazi u severnom delu Izraela.
Da li je link koji nedostaje u evoluciji čoveka možda DNK neandertalaca, kombinovan sa “vanzemaljskim” DNK. Ovi drevni spisi mogu da nam pomognu da proširimo naše znanje o poreklu čovečanstva, ali, takođe, osporava dobro uspostavljenu dogmu iskazanu u Bibliji. Osim toga, najveća slagalica u teoriji evolucije tek treba da bude završena – kako bi se ustanovio čudesan skok od Homo-erektusa na Homo-sapiensa. No, kako nauka napreduje, paradoksalno je da je ta karika sve dalja I teže dokaziva. Čak su često naučnici pribegavali prevarama pokušavajući da prikriju da karike nema.Međutim, Sumeri nude detaljna naučna objašnjenja po o ovom pitanju. Činjenica da su mnoge autohtone kulture širom sveta izgradile spomenike koji izgledaju kao da obožavaju nebo, i dele slične priče „bogova“ koji su došli sa „nebesa“ i da im se treba moliti, kao i pitanje o jednom legendarnom prisustvu u tim vremenima. Postoji neverovatna korelacija između priče i znanja osnovih drevnih kultura i preko vremenske linije u kojoj su stekli dublje razumevanje astrologije, tehnologije, biologije i duhovnosti, temama kojima smo stekli odgovarajuće razumevanje u poslednjih nekoliko vekova. Sumerski zapisi stoje kao jedan od najvažnijih zbirki istorije čovečanstva do danas. Uz pravilnu analizu, ovi spisi ne nude samo uvid u naš skroman početak, ali isto tako nude odgovore o našoj konačnoj sudbini – sudbini ljudskih bića. Sa druge strane nauka nudi nagađanja i dok je tako, jednaka je validnost tvrdnje da je čovečanstvo postalo od majmuna kao i validnost tvrdnje da smo produkt genetskog inžinjeringa “bogova”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *