Kako se zaštititi od UV zračenja?

Kako odabrati pravu kremu za sunčanje, večita je dilema pred odlazak na more. To, međutim, nije smo puka kupovina najskuplje kreme, za koju možemo pomisliti da će i najbolje da zaštiti. Postoji čitava nauka o njihovom korišćenju, kako se nanose, na koliko sati i u kojoj količini.

Stručnjci tvrde da su kreme za sunčanje tek poslednja linija odbrane i da nas one ne mogu u potpunosti zaštiti od štetnih efekata prekomernog izlaganja suncu. Čak ni zaštitni faktor nije baš najbolji pokazatelj zaštitnih karakteristika kreme, jer ta oznaka može dovesti u zabludu da proizvod kompletno štiti od sunca.

Iz tog razloga evo nekoliko saveta kako i na koji način treba da izabrati i koristiti kreme za sunčanje, da li su bezbedne za decu do godinu dana i koliko koja odeća pruža zaštitu od sunca.

Tipovi krema za sunčanje

Dr Gordana Isailović, dermatovenerolog i profesor foziologije kože u Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija, objašnjava da postoji dve vrste krema za sunčanje, one koje odbijaju sve sunčeve zrake i one koje su pune hemijskih supstanci.

– Prve su one kreme koje sadrže cink oksid i titanijum dioksid. To su ujedno i najbezbednije kreme za sunčanje i najčešće ih sadrže kreme namenjene deci. Ovi sastojci odbijaju sunčevu svetlost, nisu toksični, ne izazivaju alergije, ali ostavljaju beo trag prilikom mazanja, zbog čega nisu kozmetički prihvatljive. Ovi tipovi krema jedino nisu preporučljiva da se mažu ukoliko je koža povređena, jer cink i titanijum tako mogu da uđu u organizam – objašnjava dr Isailović.

Drugi tip krema su one koje sadrže hemijske faktore i na njima obično piše da štite i od UVA (štiti od starenja kože) i UVB (štiti od karcinoma kože) zračenja.

– Takve kreme sadrže više od 40, 50 aktivnih supstanci, koje mogu da izazovu alergije. Pored toga mogu sadržati hormonski slične aktivne supstance koje deluju proestrogeno, kao i materije koje mogu izazvati upravo rak kože. Ukoliko se na primer, neko dvoumi koju kremu da kupi, bolje je da se odluči za onu koja sadrži manje tih aktivniih supstanci, koje su navedene u sadržaju, a ne po ceni – savetuje dr Isailović.

Razlika između skupih i jeftinih

Ona dodaje, da su za skuplje kreme proizvođači sami radili tetsiranja na jačinu UVA i UVB zaštite, pa građani mogu biti sigurni da kupuju kremu sa tačno naznačenom zaštitom.

Kreme za sunčanje ne postoje za bebe

Kako objašnjava, ne postoji nijedna krema za sunčanje koja je namenjena deci do godinu dana. Naime, mala deca mogu dobiti toplotni udar, jer krema može da začepi znojne žlezde. Takođe, može doći i do trovanja. Iz tog razloga mala deca moraju biti u hladu, imati neku kapicu na glavi i tanku garderobu.

Poseno kupiti kremu za lice

Kako bi zaštitili lice od sunca, potrebno je koristiti posebnu kremu sa zaštitnim faktorom. Nije preporučljivo koristiti onu kremu koju ste kupili za telo.

– Krema se bira po tipu kože, i bitno je da li je ona masna, suva, ima fleke, bore…Za svaki tip delovanje kreme je potpuno drugačije. Posebno je važno da dnevno, za lice, vrat i dekolte, treba naneti bar 10 grama kreme, što znači da je za deset dana potrebno imati dve tupe od po 50 mililitara.

Bitan je, ali ne i presudan, zaštitni faktor

Pri izboru kreme za sunčanje treba izbarati kremu koja ima zaštitni SPF faktor najmanje 30. SPF faktor je pokazatelj UVB zaštite samo od crvenila, odnosno opekotina od sunca.

– SPF 30 štiti duplo bolje od crvenila nego SPF 15. Ali, kada se poredi absorpcija ili upijanje UV zraka, ova linearna veza ne postoji. Proizvod sa SPF 15, absorbuje 93 odsto UV zraka, SPF 30 – 97 odsto, a proizvodi sa SPF većim od 50 ne povećavaju bitno ovaj efekat. Imajući ovo u vidu, jasno je da zaštitni faktor nije baš najbolji pokazatelj zaštitnih karakteristika kreme. Zato je EU donela preporuke o uvođenju jasnijeg načina obeležavanja u smislu stepena zaštite na koji se odnosi. Novi način obeležavanja je još uvek u statusu preporuka čak i u zemljama EU – priča dr Vesna Pantić Palibr iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Na vodootpornim kremama treba da stoji koliko minuta su delotvorne

Uvedena su ograničenja kada je reč o vodootpornim kremama. Sada je proizvođač u obavezi da navede koliko vremena korisnik može da očekuje za deklarisani nivo SPF zaštite dok pliva ili se znoji, a sve mora da bude bazirano standardnim testiranjima. Na pakovanju može da stoji ili 40 minuta ili 80 minuta.

Koliko kreme treba koristiti

Veoma važan savet je i da se zaštitna krema koristi u dovoljnim količinama. Prema podacima stručnjaka ovde se često prave greške. Ljudi naime, koriste u proseku duplo manju količinu kreme koja umanjuje zaštitu čak i za više od pola. Zato, kremu ne treba štediti.

– Za zaštitu celog tela odrasle osobe prosečne visine, potrebno je utrošiti oko 35 g kreme, oko 6 kafenih kašičica, što znači da je pakovanje od 200 grama dovoljno za 5 do 6 mazanja. To znači da je za deset dana na moru minimum potrebno 300 miligrama kreme – objašnjavaju i dr Pantić Palibrk.

I naravno, ponovo je potrebno naneti kremu nakon kupanja, plivanja, brisanja peškirom, ali ponovljenom primenom kreme ne može se produžiti preporučeni boravak na suncu. Jedna od zabluda vezana je i za korišćenje krema za pojačano tamnjenje kože. Nije tačno da je koža, kada potamni, zaštićena od štetnog delovanja sunca.

Najbolja zaštita je, ipak hlad

Osnova zaštite od sunca, smatraju i jedna i druga sagovornica, je izbegavanje izlaganja suncu u periodu između 10 i 16 sati, izbegavanje direktnog izlaganja suncu beba i male dece, korišćenje lagane odeće koja prekriva veći deo tela, šešira, naočara za sunce, ograničenog boravka na suncu.

– Najbolja zaštia je da se sedi u „šarenom hladu“. Oni zraci sunca koji se probijaju između liša su sasvim dovoljni. Bitno je napomenuti da tamnija odeća bolje štiti od svetlije, pa tako majica ima zaštitni faktor 10, dok kod mokre majice te zaštite uopšte nema. Kantarionovo ulje ima zaštitni faktor dva – objašnjava dr Isailović.

IZVOR: BLIC

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *