Čovek koji je znao tajnu besmrtnosti
Legendarni alhemičar Nikolas Flamal je centralna ličnost najmisterioznije legende alhemije, dostizanja besmrtnosti.
Glavni cilj alhemije je bio da se naprave Lapis Philosophorum iliti Kamen mudrosti, legendarna supstanca koja može da pretvori metal u zlato, ali i eliksir besmrtnosti.
Kamen mudrosti se u alhemijskoj simbolici uglavnom predstavlja u obliku jajeta sa alhemijskom zmijom. Mnogi alhemičari su tvrdili da su pronašli ovaj kamen i da su napravili eliksir besmrtnosti, ali niko od njih to nije dokazao. U Aziji su mnogi carevi naređivali da im se nabavi eliksir besmrtnosti ali su svi bili lažni.
Uprkos brojnim neuspesima, jedan čovek je ipak uspeo da otkrije Kamen mudrosti. Bio je to Nikolas Flamal, francuski bibliotekar i pisar koji je živeo od 1330. do 1418. godine u Parizu.
On se oženio 1360. godine za svoju ženu Pernel i zajedno su postali najpoznatiji par alhemičara.
Flamel je jednog dana otišao na pijacu i uočio jednu staru knjigu koja mu je privukla pažnju.
U njoj se nalazio stari tekst koji je napisao Abraham Jevrej, te je Flamel odlučio da je kupi po jeftinoj ceni od samo dva florina.
Među stranicama knjige je bilo slika koje su opisivale proces alhemijskog stvaranja Kamena mudrosti.
Nikolas Flamel prvo nije mogao da shvati šta te slike znače, pa je otišao u Španiju i upoznao jednog Jevreja koji je postao katolik. On je znao šta te slike označavaju i protumačio ih je Flamelu.
Alhemičar se zatim vratio u Pariz, gde je počeo da eksperimentiše na metalima zajedno sa svojom ženom. On ju je naučio glavnim principima alhemije.
Prateći uputstva iz knjige, oni su uspešno došli do zlata odličnog kvaliteta i velike čistoće. Flamel je ostao diskretan i nije nikome govorio o svom uspehu pošto je kralj Čarls V naredio da se unište sve alhemijske laboratorije.
Krajem 20. veka, Averoes Sekundus, Sirijac koji je postao hrišćanin, napisao je u svojoj knjizi da je posetio podzemnu ustanovu u Španiji negde ispod platoa Sijera Morena.
On je pomenuo da je bilo puno ulaza i da je sistem katakombi bio veoma kompleksan i da se prostirao nekoliko stotina kilometara.
On je naveo da je ova podzemna ustanova bila puna blaga i da je u njoj živela zajednica šegrta.
Njihove biblioteke su bile pune knjiga sa najvećim tajnama univerzuma, a u njihovim tajnim laboratorijama se istraživalo sve što još nije bilo otkriveno.
Averoes Sekundus je čak naveo i da je sreo čuvenog Nikolasa Flamela, živog i zdravog, kao i da je razgovarao sa njim o eksperimentima za pretvaranje vidljivog u nevidljivo.