Čekaju nas čuda genetike

Mlada Amerikanka Kala Luks u januaru 2015. je rodila blizance, Levija i Koltona. Tri meseca kasnije,Leviju je dijagnostifikovana teška kombinovana imunodeficijencija (SCID). Deca obolela od te bolesti imaju toliko narušen imunološki sistem da mogu da žive isključivo u sterilnim uslovima u zaštitnom balonu, koji ih štiti od potencijalno smrtonosnih infekcija.

Pojednostavljeno, genetska terapija zamena je defektnog gena zdravim. Pritom se zdravi gen ubacuje pomoću retrovirusa koji su tako modifikovani da ne mogu da izazovu bolest. Takav pristup nije bez opasnosti, jer imunološki sistem bolesnika može reagovati na unošenje virusa, ponekad uz potencijalno smrtonosnu imunološku reakciju. Kao jedina mogućnost ponuđena je eksperimentalna genska terapija u Dečjoj bolnici u Bostonu. Dve godine nakon terapije Levi je zdrav dečak koji uživa u igri sa bratom blizancem.
Gentska terapija, prvi put primenjena 1990. godine, najavljena je kao revolucija u medicini koja će dovesti do izlečenja niza genetskih oboljenja, pa čak i raka. Međutim, zbog smrtnog slučaja tokom jednog kliničkog zahvata u SAD zaustavljeni su svi dalji pokušaji genetskog liječenja.

Genetska terapija 2.0
Srećom, poslednjih godina osnovni problemi genetske terapije su rešeni, pa su klinička ispitivanja za 40 do 50 bolesti u toku, navodi MIT Technology Review. Ugledni časopis uvrstio je „Genetsku terapiju 2.0“ kao jednu od 10 najvažnijih tehnologija koje će idućih godina izmeniti našu svakodnevicu.
Među 10 novih obećavajućih tehnologija, MIT Technology Review ističe i one koje bi sledećih 10 do 15 godina ljudima sa oštećenom kičmenom moždinom omogućile da vrate kontrolu nad paralizovanim udovima. Na tom polju, tim neuronaučnika, pod vođstvom doktora Gregora Kurtinea iz Švajcarske federalne politehničke škole u Lozani (EPFL), razvio je neuroprotezu pomoću koje je povređeni majmun uspeo ponovo da uspostavi kontrolu nad paralizovanom nogom. Neuroproteza služi kao bežični most između mozga i donjeg dela kičmene moždine, i tako premošćuje povredu.

Atlas ljudskih ćelija

Technology Review velike nade polaže i u Atlas ljudskih ćelija. Reč je o izvanrednom tehnološkom poduhvatu čiji cilj je mapiranje i opisavanje svake ćelije u ljudskom telu, čime bi se stvorio veliki atlas koji bi mogao da preobrazi naučno razumevanje čovekovog rasta i nastajanja bolesti. Naučna spoznaja o ćelijama bila je ograničena na ono što se može zaključiti promatranjem pod mikroskopom ili genetskom analizom grupiranih ćelija.
Tehnološki napredak je doveo do toga da naučnici danas mogu da izdvoje individualne ćelije iz različitih tkiva i organa, analiziraju njihova svojstva i da, zatim, mere i opisuju koji se molekuli u njima stvaraju. Kako bi mogli da mapiraju svih 37,2 biliona ćelija u ljudskom telu, naučnici iz SAD, Velike Britanije, Švedske, Izraela, Holandije i Japana udružili su se u međunarodni konzorcijum.
Među pokretačima projekta su Institut Broad, zajednički institut MIT-a i Harvarda u Bostonu, kao i novi Biohub u Kaliforniji, koji su 2016. utemeljili Mark Zakerberg i njegova žena Prisila Čen. Atlas će biti dostupan u celom svetu, a naučnici se nadaju da će unaprediti razumevanje niza bolesti, uključujući i neurodegenerativna oboljenja i rak.

Face ++

Među revolucionarnim tehnologijama je i „plaćanje licem“, koje je razvila kineska startap kompanija Face ++ za potrebe nadzora, ali i za praktičnu primenu.
Ta tehnologija se već koristi u nekoliko popularnih aplikacija. Na primer, koristeći svoje lice za identifikaciju moguće je obaviti prenos novca preko Alipaya, mobilne aplikaciju za plaćanje koju koristi više od 120 miliona ljudi u Kini. I Didi, kineska verzija Ubera, koristi Face ++ kako bi putnicima omogućila potvrdu da je osoba za volanom legitimni vozač.

IZVOR: AVAZ.BA

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *