Antropologija sporta

Poreklo čoveka, i njegov razvoj danas proučavaju razne naučne oblasti: biologija, medicina, fiziologija, psihologija, pedagogija, istorija, filozofija, ekologija, istorija umetnosti, geografija, arheologija, etnologija, demografija, sociologija i mnoge druge. Sva ova saznanja o čoveku objedinjava antropologija, koja se najčešće definiše kao nauka o čoveku u vremenu i prostoru. Njen naziv, po ugledu na druge nauke, nastao je iz grčkih riječi anthropos – čovek i logos – nauka, što označava nauku o čoveku.

Prostorno, u domen antropologije spada ciela površina planete Zemlje, a vremenski antropologija prati čovekov nastanak i razvoj od prvih tragova života, pa sve do današnjih dana. Prema tome, antropologija tretira čoveka kao celinu, što znači da se zakonitosti razvoja ljudskog bića objašnjavaju integralno, budući da je svaki problem vezan za ljudsko biće u najtešnjoj dijalektičkoj međuzavisnosti prirodnih i društvenih činilaca.
Antropološki prostor sportiste
Pod antropološkim statusom podrazumievaju se sledeće čovekove sposobnosti i karakteristike:
– morfološke karakteristike,
Pod morfološkim karakteristikama antropološkog statusa čovjeka najčešće se podrazumevaju procesi rasta i čovjekovog ontogenetskog razvoja.
– funkcionalne sposobnosti,
Pod funkcionalnim sposobnostima čoveka podrazumeva se sistem funkcionalnih struktura organskih sistema i njihovo funkcionisanje. U prostoru funkcionalnih sposobnosti čovjeka još uvek ne postoji neki valjani strukturalni ili funkcionalni kibernetički model. Dosadašnja istraživanja su uglavnom bila usmjerena na izučavanje strukture i funkcija pojedinih organa i organskih sistema, pre svega lokomotornog i nervnog, gdje su utvrđene brojne zakonitosti prilikom upravljanja (transformacije) funkcionalnim sposobnostima pod utiecajem različitih trenažnih sadržaja.

– motoričke sposobnosti,
Motoričkim sposobnostima nazivaju se one sposobnosti čoveka koje učestvuju u rešavanju motornih zadataka i uslovljavaju uspešno kretanje, bez obzira da li su stečene treningom ili ne.
– kognitivne sposobnosti,
Predstavljaju bazu misaone, svesne aktivnosti, i bez njih ne bi bilo moguće sprovoditi metodske postupke obrazovanja, činiti analizu sporstkog uspeha i neuspeha, vršiti kontrolu i rukovoditi svim drugim misaonim operacijama u procesu trenažnog rada.
– konativne karakteristike,
Konativne karakteristike su odgovorne za modalitete ljudskog ponašanja. Kako postoje normalni i patološki modaliteti ponašanja.
– sociološke karakteristike.
Pod sociološkim karakteristikama podrazumevaju se karakteristike nekih grupa ili društvenih institucija kojima pripada ili sa kojima je povezan sportista koji se analizira.
Neke sposobnosti su više, a neke manje važne za sportistu. Ako ne bi postojala različitost takmičarskih struktura između pojedinih sportova i sportskih disciplina, s jedne strane, i različitosti strukture antropoloških sposobnosti karakteristika među sportistima, sa druge strane, izučavanje trenažnih sredstava, metoda i opterećenja, kao i njihov utiecaj na razvoj pojedinih antropoloških sposobnosti i karakteristika bilo bi bespredmetno i nepotrebno . Ovako, metodičan naučni pristup daje prednost pilikom odabira soprta adekvatnog za pojedinca, ali I adekvatnih pojedinaca za određene sportove.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *