7 propalih utopija

Utopija je zamisao o idealnom društvu. Nastaju zbog nezadovljstva stanjem društva, pa samim tim pružaju osnovu da se ono kritikuje. U istoriji je bilo više takvih pokušaja. Ovih sedam su, redom, bili neuspešni.

Prvi utopista bio je Tomas Mor koji je i napisao knjigu „Utopija“. Takođe važan utopista bio je Tomaso Kampanela, „Grad Sunca“. U 20. veku pojavljuju se nove vrste utopija, anti-utopije ili negativne utopije, koje nastaju zbog ratova i drugih nehumanih događaja.

1. Utopija Tomasa Mora
Nalazite se u malom gradu u maloj ulici, ali su sve ulice iste i svi gradovi isti na Morovom ostrvu. Sve zgrade su iste visine i sagrađene su od istog materijala. Ako ste žedni nema kafića na ostrvu Utopija. Da, ovako to izgleda u amarotu, glavnom gradu ostrva države Tomasa Mora. Sve kuće su javne ni jedna nije u privatnom vlasništvu. U svaku možete slobodno da se ušetate. Društvo je ovde organizovano racionalno. U Utopiji novac ne postoji. Svi proizvodi ljudskog rada zajednički su i dele se prema potrebama.

2. Palmanova – „tvrđava“ za odabrane

Palmanova je grad u severoistočnoj Italiji. To je poznati gradić okruga Udine u okviru italijanske pokrajine Furlanija-Julijska krajina.

Palmanova je poznata kao jedini po načelima renesanse potpuno izveden grad na svetu. Grad ima idealni oblik pravilnog šestougla sa prostranim trgom u samom geometrijskom središtu.

Međutim, poslednjih godina Palmanova je postala „sinonim“ za jeftinu kupovinu markirane robe zbog obližnjeg tržnog centra sa niskobudžetnim cenama robe.

Prvobitno je bilo devet petokrakih zvezdi i bedemi i tvrđava sa jarkom, koja je sagrađena 7. oktobra 1593, kao deo odbrane Mletačke republike protiv Osmanskog carstva. Nadgledana od strane arhitekte Đulija Savornjana, vojnog veterana, ova tvrđava je trebalo da izrazi ideale društvene harmonije, u isto vreme kada je trebalo pobediti neprijatelje na vratima.

Palmanova je bila idealno zamišljen grad u skladu sa svim najvišim ciljevima humanističke renesansne misli. Njeni projektanti su je zamislili kao samoodrživo naselje, u koje će se naseliti poljoprivrednici i trgovci. Ali i pored idealno zamišljenog prostora, niko se nije hteo da se preseli u Palmanovu. Zbog toga je Mletačka republika bila prisiljena od 1622. daje čak i besplatno zemljište i oprost kriminalcima samo da se nasele u Palmanovi. Usprkos tome Palmanova je ostala beživotan grad do dana današnjeg, koga posećuju samo istraživači renesansne arhitekture i profesionalni vojnici koji se i danas bave čuvanjem granica.

3. Nevilova pornotopija

Knjiga Henrija Nevila „Ostrvo borova“ ubrzo nakon objavljivanja dobila je naziv i pornotopija. Knjiga govori o holandskim mornarima koji su posle oluje završili na sakrivenom ostrvu i na njihovo iznenađenje tamo su ih sačekali domorodci koji su govorili engleski jezik. Knjiga opisuje život brodolomnika britanca Džordža Pajnsa i četiri žene. On je seksualno aktivan sa sve četiri žene. Svaka od njih rađa decu, a Pajns je glavni i u ovom društvu vlada patrijarhat. Dok su Holanđani došli na ostrvo priroda je učinila svoje. Džordžov unuk je vladao ostrvom gde su incest i seksualna sloboda zavladali od prvog dana.

4. Utopije pesnika

Pesnici Semjuel Koldridž i Robert Sauti su se sreli na Oksfordu 1794. godine. Njih dvojica su zajedničkim snagama i idejama stvorili „Pantisokratiju“, zajednicu koja se temelji na jednakosti. Ova zejednica je trebalo da bude sačinjena od banaka. „Pantisokratija“ je trebalo da bude izgrađena na osnovu dva principa:

„Pantisocracy“ , što znači vlada i „Aspheterism“, što znači opšte vlasništvo nad imovinom.

Ovde bi malobrojni obrazovani ljudi dali sve za opšte dobro. Ne bi mogao jedan čovek da odlučuje o svemu, već bi bilo njih nekoliko.

5. Nju Lanark

Nju Lanark je malo naselje iz 18. veka u škotskom krajoliku, u kom je filantrop i utopista Robert Oven izgradio model industrijske komune na samom početku 19. veka. Još i danas stoji dobro očuvan čitav kompleks, od predionice pamuka, skladišta, prostranih i dobro osmišljenih radničkih naselja, škola i trgovina koje svedoče o Ovenovom humanizmu.

Kad je Oven preuzeo fabriku pamuka on je čitavu situaciju preokrenuo naglavačke, uveren da ekonomski uspeh ne zavisi od eksploatacije radnika, već da će oni raditi bolje u boljim radnim i životnim uslovima. Zbog tog je podigao radnička naselja, škole i trgovine, koje su u ono vreme bile daleko iznad standarda svih ostalih na svetu.

Stvaranje modela industrijskog naselja u kom su planiranje i arhitektura integrisane sa humanijim pristupom radniku i njegovom materijalnom položaju, bila je prekretnica u društvenoj i industrijskoj istoriji.

6. Etjen Kabe i njegova Ikarija

Ikarija je izmišljeno ostrvo, nazvano po Ikaru, prvom čoveku koji je pokušao da leti. Čovek je po prirodi predodređen da bude srećan, a sreću do sada nije ostvario zbog grešaka i neznanja o organizaciji društvenog poretka. Osnovno zlo je društvena nejednakost, i takođe, privatna svojina. Čitavo područje Ikarije će biti u zajedničkoj svojini. Poljoprivredna proizvodnja je organizovana u okviru komuna koje sačinjavaju po nekoliko sela, a za čitavu zemlju postoji jedinstveni plan proizvodnje. Ipak, privrednu osnovu čini industrija. Nema razlike između umnog i fizičkog rada. Radni dan leti traje sedam sati, a zimi šest sati. Dečji rad ne postoji. Raspodela je zasnovana na jednakom snabdevanju svih članova Ikarije u hrani, odeći i ostalim elementarnim sredstvima. Zemlja se deli na provincije, a one na po deset komuna. Narod vrši vlast preko Narodne skupštine. Izbori su svake godine, a glasačko pravo imaju samo muškarci. Ukratko, Kabeov ideal je kolektivistička i centralistička privreda do koje se dolazi putem mirnog razvitka, evolucije.

7. Penedo

Nakon što je objavljena utopijska fantazija, „Put na Ikariju“, Kabe je smislio da svoju ideju preseli i sa druge strane okeana. On je zamislio da oko 10 hilljada ljudi krene „preko“ i stvori komunu u Teksasu. Međutim od početka je sve krenulo loše. Bilo je svega 69 njih. Kad su stigli bili su prevareni i kupili su neplodno zemljište. Oni su ipak nastavili dalje i pokušali da se nasele u Ilinoisu. Tu su već stvari krenule na bolje. Međutim Kabe je uspeo ipak da to pokvari pokušavajući da nametne svoj autoritet kao izumitelja projekta. On je napustio „zajednicu“ sa još njih 170.

2 thoughts on “7 propalih utopija

  • 24. januara 2018. at 15:24
    Permalink

    Da li na bilo gde na svetu postoji ostvarena utopija kao uspešna?

  • 29. januara 2018. at 12:25
    Permalink

    Ne

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *