Okultni nacizam: Tajno društvo Vril

Nekoliko autora iznelo je tvrdnje da je tajno društvo Vril (Vril Gesellschaft), ili Loža Iluminata (Luminous Lodge) bilo tajno okultističko društvo koje je postojalo još u pre-nacističkom Berlinu. Berlinsko društvo Vril je zapravo bilo unuštrašnji krug tajnog društva Tula. Takođe se pretpostavlja da je ovo društvo bilo u bliskom kontaktu sa engleskom grupom poznatom kao Hermetički red Zlatne zore. Do danas nije objavljen ni jedan pouzdan dokaz da je tajno društvo Vril ikada postojalo.

Postoji samo jedan osnovni izvor informacija o društvu Vril, a to je Vili Lej, nemački raketni naučnik koji je 1933. god. pobegao u SAD. 1947. god. Lej je objavio članak pod nazivom „Pseudonauka u Nacilendu“. Odmah nakon opisa ariosofije, Lej je napisao: „Jedno od društava je bukvalno osnovano prema romanu. Ovo društvo, za koje mislim da se zvalo „Društvo za istinu“ (Waahrheitsgesellschaft) i čija centrala se nalazila u Berlinu, posvetilo je svoje slobodno vreme potrazi za Vrilom.“
U knjizi pod nazivom „Zora trećeg milenijuma“ od autora Luisa Pauelsa i Žaka Beržera, objavljenoj u Švajcarskoj, takoće se spominje društvo Vril. Iako informacije o ovom društvu zauzimaju oko 1/10 od ukupnog sadržaja knjige koja se bavi raznim ezoteričnim špekulacijama, autori nisu jasno naznačili da li je ovaj deo knjige fikcija ili je zasnovan na proverljivim činjenicama. Nova izdanja na istu temu, desničarskog autora Jana Uda Holija, poznatog pod pseudonimom Jan Van Helsing, objavljena su tokom devedesetih godina 20. veka.

Prema navedenim autorima, društvo Vril je osnovano 1921. god. kao „Svenemačko društvo za metafiziku“ sa zadatkom da istraži poreklo Arijevske rase. Nastalo je kao grupa ženskih psihičkih medijuma koje je predvodio medijum društva Tula, Marija Oršić (Maria Orsitsch) iz Zagreba koja je tvrdila da je navodno stupila u kontakt sa arijevskim vanzemaljcima koji žive na Alfa Tauri u sistemu Aldebaran. Navodno, ovi vanzemaljci su u prošlosti posetili planetu Zemlju i naselili se u Sumeru. Otuda i naziv Vril koji je nastao od drevne sumerske reči „Vri-Il“ što u prevodu znači „božanski“. Pretpostavke, legende, teorije zavere i fikcija stvaraju se kao aura oko Marije Oršić. Postoji čak teorija o njenoj povezanosti sa Nikolom Teslom. Tako Maximillien de Lafeyette piše knjigu čiji sam naziv dosta toga govori – “Maria Orsic, Nikola Tesla, their extraterrestrial messages, the occult and UFO”.

Drugi medijum je bio poznat samo pod imenom Zigrun, preuzetim iz nordijske mitologije. Zigrun je zapravo bila Valkira i jedna od devet Votanovih ćerki.
Društvo je navodno organizovalo vežbe koncentracije u cilju pobuđivanja Vril energije i organizovanja svemirskog leta (Raumflug) do Aldebarana. Da bi to postiglo, društvo Vril se udružilo sa tajnim društvom Tula i sa Sledbenicima crnog kamena (DHvSS) kako bi se finansirao ambiciozni program kojim je bila predviđena izgradnja inter-dimenzionalne leteće mašine bazirane na dostignućima iz oblasti fizike koje su članovima društva preneli vanzemaljci sa Aldebarana.

Image result for vril
1922. god. u Minhenu, Tula i Vril su konstruisali prvi nemački leteći disk JFM (Jenseitsflugmaschine) ili „Mašinu sa drugog sveta“ koja je sledeće dve godine ispitivana u vazdušnom tunelu. Projekat čiji je vođa bio V.O. Šuman (W.O. Schumann) sa Tehničkog univerziteta u Minhenu, obustavljen je 1924. god., a mašina je razmontirana i prebačena u Meseršmitovu fabriku u Augsburgu, gde je uskladištena za potrebe daljeg istraživanja. Na osnovu ovog istraživanja, profesor Šuman je razvio levitacionu jedinicu koju je nazvao Šuman-Minhen ili SM-Levitator.
Društvo Vril je tvrdilo da su njihovi članovi bili Adolf Hitler, Alfred Rozenberg, Hajnrih Himler, Herman Gering i Hitlerov lični lekar dr. Teodor Morel. Oni su prvobitno bili članovi društva Tula koje se priključilo društvu Vril 1919. god. Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke (NationalSozialistische Deutsche Arbeiter Partei) formirana je godinu dana kasnije, 1920. god. od strane tajnog društva Tula. Čak je i dr. Kon, koji je pomogao da se dizajnira nacistička zastava bio Tulista.
Po dolasku Hitlera na vlast 1933. god. oba društva i Vril i Tula su navodno dobila sredstva od države koja su bila namenjena razvoju programa izgradnje svemirskog broda sposobnog za međuplanetarne letove, kao i izrada letelice koja bi mogla da se koristi u vojne svrhe.
Proizvodnja nove serije „Okruglih letelica“ ili skraćeno RFZ letelica (RFZ-Rundflugzeug) započela je 1937. god. nakon što je društvo Vril kupilo zemlju u blizini Arado-Brandenburg fabrike aviona. RFZ diskovi 1, 2, 3, 4 i 6 testirani su u organizaciji društva Vril dok je društvo Tula imalo pomoć specijalnog tehničkog odeljenja SS poznatijeg kao jedinica E-IV, a koje je bilo zaduženo za razvoj novih, alternativnih oblika energije. Tula je radila na razvoju zasebne letelice na tajnoj lokaciji u severno-zapadnoj Nemačkoj koja je od 1935. god. bila poznata samo po imenu Hauneburg. Tokom proizvodnje, ova letelica je dobila naziv Hauneburg uređaj (H-Gerat) ali je naziv 1939. god. skraćen na Haunebu nakon što je završen rad na motoru letelice (Triebwerk). Haunebu I je kratko vreme imao oznaku RFZ-5 kada je Tula prebacila ekperimentalni centar iz Hauneburga u Arado-Brandenburg.

Tula Tribverk (Thule Triebwerk) je bio reovlucionarni EMG (elektro-magnetno-gravitacioni) motor poznat i pod nazivom Tahionator 7. Koristio je modifikovani Hans Kolet Magnetstomaparat (gravitacionu bateriju na slobodnu energiju) pretvoren u konvertor koji je bio uparen sa Van De Grafovim talasnim generatorom i Markonijevim dinamom (rotirajući rezervoar napunjen zagrejanom živom). Jednom aktiviran, Tribverk je proizvodio snažno elektro-magnetno-gravitaciono polje koje je uticalo na gravitaciju. Rotirajuće polje je takođe pokretalo dinamo, što je dovodilo do smanjenja mase na izuzetno velikom broju obrtaja.

Vril je takođe 1941. god. razvio svoju verziju Tribverka pod oznakom RFZ-7 koja je kasnije preimenovana u Vril-1 Lovac (Vril-1 Jager).

Posle 1941. god. Hitler je zabranio tajna udruženja zbog čega su Tula i Vril zvanično pripojeni SS jedinici E-IV. U ovom periodu Vril je postao poznat i kao „Lanac“ (Die Kette), što se odnosilo na mentalnu vezu između njegovih članova. Vril je takođe imao veze sa Kanarisom iz Abvera, sa Anenerbe (SS biroom za okultno) i intenzivno je sarađivao sa inženjerima iz Arada.

Zbog brzog napredovanja saveznika, Vril je planirao prebacivanje tehnologije u baze izvan Evrope, naročito u tajnu Bazu 211 na Antarktiku. Pored navedenog, plan evakuacije predviđao je i evakuaciju medijuma na Andromedu putem među-deimenzionalnih letova. Medijumi su krenuli na putovanje u martu 1945. god. i od tada im se gubi svaki trag.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *