1. maj-satanistički praznik

Koliko god neki  događaj, praznik ili slično, bio zamaskiran i uokviren u ovozemaljski sladunjavi, ‘humanistički’, ili kakav drugi okvir, u njegovoj suštini je samo jedno – vekovna borba zla protiv dobra, borba za ljudske duše između đavolskog  nakota i Nebeskih Sila.   Naučeni smo da se prvomajski praznici slave kao međunarodni praznik radničkog pokreta. Kaže se da poreklo ovog praznika vodi do 1. maja 1886. kada su stotine hiljada američkih radnika izašli na ulice Čikaga da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog vremena. Ali kako onda objasniti neke čudne običaje oko ovog praznika, kao što je paljenje vatri uveče 30. aprila, prvomajski uranak i sl., koje teško da možemo povezati sa „proleterskim“ revolucijama u Evropi i Americi?

Davne 1920. godine, veliki politički „genije“, kasnije britanski premijer, Vinston Čerčil, piše u jednom svom analitičkom članku: „Od dana Spartaka, preko Karla Marksa pa sve do ovih dana Trockog, Bele Kuna, Roze Luksemburg i Eme Goldman, zavera širokih razmera koja teži razaranju civilizacije i uspostavljanju rekonstruktivnog društva na bazi zaustavljenog razvoja, namerne zlobe i nemajućeg jedinstva – neprestano raste. Ta zavera je odigrala sasvim prepoznatljivu ulogu u tragediji Francuske revolucije. Bila je glavni podstrekač svakog subverzivnog pokreta tokom 19. veka. I, konačno, ova banda čudih ličnosti iz podzemlja velikih gradova Evrope i Amerike čvrsto je zgrabila ruski narod i praktično postala neograničeni gospodar ogromne imperije.“

Spartak je bio pseudonim za Adama Vajshaupta, osnivača Iluminata. Za Karla Marksa i dan-danas važi da je  otac komunizma. U ovom tekstu Čerčil povezuje u jedan istorijski kontinuirani niz: Vajshaupta i Iluminate iz 1776. sa komunistima Karla Marksa iz 1848. i ruskim boljševicima iz 1917. godine. Njegov je zaključak bio da im je zajednički cilj bio „razaranje civilizacije“. Drugim rečima, Čerčil tvrdi da im je namjera bila uspostavljanje „Novog svetskog poretka“.

I sami Vajshaupt je otvoreno pisao: „Velika snaga našeg Reda leži u njegovoj tajnosti; neka se nikada ne pojavi na bilo kom mjestu pod svojim pravim imenom, već uvek pod tuđim i sa drugim zvanjem.“

 

Nameće se pitanje, kakve veze sve ovo ima sa Praznikom rada, Prvim majem? Adam Vajshaupt je svoju organizaciju, Iluminate, osnovao upravo na ovaj datum 1776. godine. Bio je to praznični dan. Praznik je bio u čast Sunca. Stari, paganski praznik iz epohe rimske imperije. Zašto je Vajshaupt izabrao baš ovaj dan i ovaj „praznik“? Istorija nedvosmisleno ukazje da je rimski imperator Dioklecijan (284-305) bio, bez dileme, najsuroviji progonitelj hrišćana. Godine 303,  obznanjuje edikt o jednobraznoj veri u Carstvu, koju hrišćani ne prihvataju. Za tu neposlušnost, nelojalnost Imperiji, bivaju surovo kažnjeni oduzimanjem javnih i privatnih poseda, zabranom okupljanja, rušenjem crkava, uništavanjem svetih spisa…

Plaćeno je, po nekima, cenom od čak stotinu hiljada života. Godine 305, dana 1. maja, Dioklecijan se razboleo i abdicirao. Gonjenja Hrišćana su se naglo smanjila da bi 313. godine car Konstantin Milanskim ediktom proglasio hrišćanstvo državnom religijom. Vajshaupt, koji je bio profesor kanonskog prava na ingolštatskom univerzitetu u Nemačkoj, znao je za ovaj datum. Njegova je odluka bila da nastavi tamo gde je Dioklecijan stao 1400 godina ranije.

Cilj Iluminata bio je: „čovek savršen kao bog – bez Boga“. Komunizam, koji je na velika vrata u naše društvo uveo ovu naviku i u svest  duboko utisuo ovaj „praznik“, imao je samo jedan cilj: raj na zemlji, raj bez Boga! No, vratimo se još jednoj istini izrečenoj ustima Adama Vajshaupta: „Nikada nisam mislio da ću biti osnivač nove religije“.

1. maj zvanično praznik rada, a glavni ideolog te ideje bio je jevrejski boljševik Jemeljan Jaroslavski (pravo ime bilo mu je Minej Izrailjevič Gumeljman). Prvi maj je po njemu trebao da bude zamena za najveći hrišćanski praznik Vaskrsenje Hristovo. Pozadina slavljenja prvog maja ima svoje korene i u drevnim paganskim praznicima prirode čije je poštovanje preživelo do današnjnih dana. U Evropi se od davnina na taj dan slavi Valpurgijska noć. Prema predanju (opisao ga je Gete u prvom delu “Fausta”), u toj noći sva nečista sila celog sveta skuplja se u Nemačkoj, na gori Broken. Demoni stižu na svojevrsnu smotru, kako bi se u strojevom koraku poklonili satani. Valpurgijska noć uvek “pada” 1. maja, odnosno u noći između 30. aprila i 1. maja.

Prvomajska proslava otpočinje sa neizbežnim prvomajskim urankom. „U pagansko vreme, keltski festival Beltane izvorno slavio se 1. maja. Podrazumevao je pijanku i ples oko kipa falusa (muški polni organ). Kada se u Evropi raširilo hrišćanstvo, napravljen je kompromis i falus je zamenjen majskim drvetom“. Koliko je ta drevna praksa slična današnjoj vidi se iz sledećeg opisa: „… mladi su se okupljali ujutro 1. maja, od stabla sekli okrugli sto… palili vatru i spravljali obrok …… Mesili su ovseni kolač i pekli ga na užarenom pepelu na kamenju…“ Drevni keltski festival „Beltane“odgovara feničanskom božanstvu Bala (Baal, Val). Majsko drvo koje se očuvalo u folkloru današnjih potomaka galskih naroda odražava sliku muškog polnog uda iz drevnih paganskih obreda.

By Stefan Schäfer, Lich - Own work, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=19489496
By Stefan Schäfer, Lich – Own work, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=19489496

Još jedna istoriska figura se umešala u prvomajske simbole. Hitler je znao simboliku i značenje prvomajskog „praznika“. Upravo zato je odabrao da svoj život žrtvuje mračnim silama kojima je posvetio političku karijeru i razorni uticaj svoje đavolske ličnosti, o čemu piše Brenan u knjizi Okultni rajh: „Čitajući o tim poslednjim danima teško se možemo odupreti utisku da je Hitler čekao određeni čas… Ako je nama običnim smrtnicima jedan dan izgledao podoban kao bilo koji drugi, tako nije bilo u Hitlerovom slučaju. On je odlučio o svom času i bio rešen da ga čeka, makar pao u ruke Rusima. Čas njegove smrti je morao da nastupi u trenutku koji je odredio – ni pre ni posle. Datum je 30. april.  od davnina praznik Beltane, dan uoči Valpurgijske noći. To je jedan od najvažnijih, ako ne najvažniji datum u satanističkom kalendaru“. Posebna tema je da li je Hitler zaista izvršio sucid ili još jedan magiski ritual „zamene“ u kome je žrtvovao svog dvojnika i izvršio zamenu identiteta.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *